ŽENE, ČUVAJTE SVOJE TORBE

Uvjerih se po ko zna koji put…!
A šta mogu?
Nemam rezervnu državu a niti drugi grad.
Ovo je grad, kojega zovu velegradom!
Ovo je grad, kojega zovu metropolom!
Većina ljudi u ovom velegradu nema dušu.
Većina ljudi u ovoj metropoli nema ni srce.
O hrabrosti, ne bih govorila niti pisala…
Eto!?
E ja se samo pitam!?
U šta smo se to pretvorili?
Kakav smo to narod mi postali?
Gledamo a ništa ne vidimo…
Ne hodam ja često po metropoli/velegradu.
Ponekad zatreba pa odem poslom, treba nešto i završiti.
I danas sam samo bila jedan insan, koji je otišao poslom
po potrebi. Da završim neke obaveze…
Sjedosmo ja i moja majka, da se malo odmorimo u hladu
na jednoj klupici i da sačekamo papirologiju po koju smo došle. Sjedilo je tu neko djete! Dečkić dvadesetak godinica učini mi se fino djete? Priupita moju majku:…
Ako vam smetam, ja ću ustati.
Moja mati odgovori:… Sjedi djete šta ćeš mi smetati…
Malo smo odmorile, a meni je zazvonio mobitel  u tašni.
A da Bogdo nije.
Javih se malo porazgovarah, vratih telefon u tašnu, pa objasnih mojoj majci ko je zvao…
Odlučismo se krenuti, da vidimo je li papirologija završena?
Samo što smo ustali, a ja imam naviku da moju majku uvijek pustim ispred sebe i tako bi i ovaj put, hvala Allahu.
Samo što smo krenule, ama nisam ni dva koraka napravila. osjetih jak udarac u lijevu ruku!? Ne malo iznenađena, pogledam, taj isti dječačić vuče moju tašnu sebi!

ŽENE, ČUVAJTE SVOJE TORBE _ 003
On sebi ja sebi! Borba vala, ali tašna se okrenu i ispade moj mobitel  na travu. Kroz glavu mi milion misli!? Brinam za sebe, a brinem i za majku, koja to sve gleda…
Zgrabi to djete telefon i pođe bježati. Ja ludača, nemirnog duha nedam svoje, tuđe mi je strano.
Bacim majki tašnu i potrčim za njim, trčim ja za njim on se dere k'o da ga neko kolje. Narod se samo razmiče sklanja u stranu, koliko god vičem zaustavite lopova. Niko ništa. Gledaju u mene i prave mu prolaz…
Pristigoh ja njega i u mojim godinama, uhvatim ga za rukav i vrisnem! Daj mi telefon. Hrabri dečko se poče otimati, udarati a pri tom i dalje derati k'o da ja njega bijem. Neda on moj telefon, a ja mu zavrnem tu lijevu ruku, on se lijepo okrenu pa mene par puta udari u desni bubreg. Vrlo mudro i baš spremno.
Ostajem i ja bez snage, ali ga uspjeh nogom udariti tamo gdje ne treba.
Pobježeeeee…

krađa mobitela
Ja onako raščupana, poderane košulje nisam imala drugog izbora no da se okrenem prisutnima i kažem im: “E, vala svaka čast vam ljudi. Svaka čast kad vi možete gledati da neko bije ženu, koja mu može biti nana, a ne reagirate. Blago vama i ovom gradu.” Od koga tražiti zaštitu. Policija kaže:”Zašto nas niste nazvali.?” Velim : “Pa sa čega da vas nazovem i o čemu ja vama pričam?” Veli jedan visokopozicionirani policajac (ne razumijem se ja u one zakrpe na ramenima) : “Gospođo. Vi kupite novi telefon, a mi imamo prečeg posla.” – “Vidim, vidim”, velim.

Policija u BiH - ne reaguje _ 003
Sokovi, kahva. voda, led ima tu i čokolade. Prava gozba…
Eh nikada više neću dozvoliti da me neko napadne. Od danas bijem ja prva, a u Zenici ima mjesta. Časno i pošteno. Nedaj na sebe. Ne dozvoli nikome da te udara i otuđuje tvoje stvari.
Časno te ubijem. Časno te odležim. Pa ti haj ponovo…
Ne diraj me! Ne diram te. O državo robijooooo!?

_ _ _ _ _

Ovo se dogodilo 31.07.2017 između 13.00 – 13.15 časova na relaciji Dolac Malta – Hrasno (kod “Robota”)

fotografije:ilustracija/internet/flickr ekranportal/fb PutnikNamjernik

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s