napisala: Mervana Gogalija
1971 god. imala sam tada 6 godina, baba me upisao u mejtef. Kod nas u Foči se uvijek govorilo tako – mejtef. Mahramu u kesu, babu za ruku i dođosmo do Careve džamije. Baba ode svojim poslom, a ja uđem u malu prostoriju do džamije u kojoj se održavala vjerska nastava. Hodža stari, imena se ne sjećam, strog sa strogim pogledom, čvrstim glasom punim autoriteta objašnjavao harfove , učio nas sure i na kraju zadatak da kući ponovimo gradivo. Sve bi bilo dobro da nije kaiš stajao na klinu kao pomoćno sredstvo edukovanja. Hodža starog kova htio je malo zastrašiti nikako nekog ozlijediti tek toliko da se ozbiljno shvati domaći zadatak pa ako neko nije naučio dobro suru on bi kao prijetio kaišom. Svi su đaci bili stariji od mene i njegovo zastrašivanje davno prozreli pa bi se pretvarali da ih je strah a jedino ja sam shvatila prijetnju ozbiljnom. Trčala bih kući neni brže bolje da me nauči zadanu suru. Nena je strpljivo ponavljala , ispravljala me i nagrađivala zagrljajem. Ali jednog dana nena je bila bolesna toliko da me nije mogla naučiti a ja nisam htjela nikog drugog za učitelja. Niko nije znao niti imao strpljenja kao moja nena. I macu sam joj donosila da se igra jer to bi je raspoložilo al džaba moja nena se teško razbolila. Otišla sam u mejtef nespremna a hodža pravo za kaiš sa klina. Ja se prepadnem i počnem plakati. “ Nisam efendija naučila nena mi bolesna !” A on iznenađeno kaže :” Imaš Ilmihal što nisi sama učila?” “ Ne znam čitati ja sam još mala.” I tako moj efendija sazna da ja nisam ni u školu pošla pa mu je bilo drago a kaiš je ionako samo bez veze stajao shvatila sam i ja na kraju. “ Aferim za nenu i da joj Allah dž.š.olakša da ozdravi što prije”, pogladi me moj efendija po glavi i više nikad nisam dobila domaći zadatak ono za ozbiljno, “ za kaiša”. Mi djeca iz mejtefa najviše smo se radovali penjaju na munaru Careve džamije to nam je bila velika avantura. Penjanje uz strme zavijene uske stepenice na vrh sa kojeg se pružao pogled na Foču , Pazarište…
Teravije uz Ramazan džamija puna a posebno uoči 27 noći Ramazana na mevlud prepuna Careva džamija…sjećanja su svježai nikad zaboravljena moja Foča ispunjena ezanima.
Mervana Gogalija, maj 2017.god.
focanskidani 